GOSPOĐA MINISTARKA (31. Nušićevi dani)


Ministarka sajt baner

31. NUŠIĆEVI DANI
Festivalski program

 

Subota, 12. april

Velika dvorana u 20:00 sati

 

Pozorište „Boško Buha“ Beograd

Večernja scena

Branislav Nušić

GOSPOĐA MINISTARKA

Adaptacija i režija: Tatjana Mandić Rigonat

Scenski prostor: Tatjana Mandić Rigonat, Branko Cvijić

Kostimograf: Ivana Vasić, Ivana Šešlija – Studio Konstrukt

Kompozitor: Draško Adžić

Scenski pokret: Anđelija Todorović

Dizajn svetla: Srđan Cvetković

Organizator: Tanja Perović

Asistent kostimografa: Zorana Mia Radović

Asistent organizatora: Mina Korać, Ema Cvetić

Harmonika: Dejan Milivojević

 

Uloge:

 

Živka: Goran Jevtić

Sima Popović: Mihailo Todorović

Čeda Urošević, zet: Miloš Vlalukin

Dara, kći: Uroš Jovčić

Raka, sinčić: Katarina Marković

Anka, služavka: Nemanja Oliverić

Pera pisar: Saša Simović *

Momak iz administrativnog: Rastko Vujisić **

Dr Ninković: Viktor Savić

Rista Todorović, počasni konzul Nikarague: Nenad Nenadović

Ujka Vasa: Vlastimir Velisavljević

Tetka Savka: Dragoljub Denda

Tetka Daca: Branislav Platiša

Soja raspuštenica: Aleksandar Radojičić

Teča Jakov: Aleksandar Goranić

Mile: Nebojša Rako *

Jova Pop-Arsin: Darko Ivić *

Sava Mišić: Stefan Kovačević *

Pera Kalinić: Srđa Bjelogrlić *

Gospa Nata, bivša ministarka: Marko Janjić

Žandarmi: Alen Alidini, Miljan Miljanović

 

Inspicijent: Željo Jaćić

Sufler: Miljan Miljanović

 

* studenti 3. godine glume, klasa profesorke Olivere Viktorović Đurašković

** student 4. godine glume, klasa profesorke Mirjane Karanović Akademije umetnosti Beograd

 

Reč reditelja

 

TRAVESTIJE

 

„Gospođa ministarka“ – mišljena kao arhetip, komična maska, stanje svesti, deformacija koja nema pol (i muško je i žensko svojstvo), travestija. Prerušavanje je svojstvo plemenite pozorišne igre koja stvara smisao i traga za istinama o čoveku, životu, društvu. Ali igre prerušavanja odlika su i političkog života, deo svakodnevne matrice stvaranja poželjnih „imidža“ na tržištu borbe za vlast i moć. Prerušavaju se i ljudi i ideje. Opšta travestija, žanr svakodnevice, u kojoj vlastohleplje ukida razum.

Nekada su u pozorištu sve uloge igrali muškarci jer je društveno neprihvatljivo bilo da žene glume. Ta pozorišna praksa danas je ogledalo za nove puritance i malograđane kojima je neprihvatljivo štošta, možda i da muškarci glume žene i muškarce. Ram za predstavu je pesma Jovana Jovanovića Zmaja „Srpska politika“:

„Gde je srpska politika? Je l kuvana ili je presna? Jel’ žedna il’ je gladna? Ili igra ili svira?Il se malo restaurira? Il’ izdiše il’ se rađa? Il’ joj kakva baba vrača? Ili puzi ili sedi? Il’ se smeje il’ se jedi? Jel’ u dvoru bogatome? Il’ u gnezdu vraninome? Ima l’ cuclu ili zvečku? Il’ je gdegod u zapećku? Jel’ u službi il’ u miru? Il’ u kakvom manastiru?”

Vreme u kojem živimo pozvalo me je da ga mislim kroz Nušića, kroz njegovo ljuto duhovito komediografsko pero. Njegovi likovi nisu bezazleni, i kad im se smejem, ja ih se i plašim.

Odavno su se razmileli svuda oko mene, skrojili društvo po sopstvenoj meri, pa se oni danas nama smeju. Ministarku je Nušić pisao tridesetih godina prošlog veka, u okolnostima razvoja

kapitalizma i građanskog klasnog društva između dva rata, a znamo šta su tridesete godine iznedrile – i fašizam i nacizam i totalitarizam. Ostajući u vizuelnom okviru tridesetih, želela sam da podvučem kontinuitet društvenih deformacija, mentalitetskih zauma. Volela bih da Nušić nije moj savremenik, da je po njegovom svetu pala kosmička prašina, ali danas njegova aktuelnost boli i na nivou rečenice i sugestije, i društvene dijagnoze.

Tatjana Mandić Rigonat

Više informacija: http://www.buha.rs/sr/predstave/gospodja-ministarka