MALA




Uranjanje u svet na društvenoj margini, u zonu destabilizacije socijalnih i moralnih normi, štaviše, iskustva iluzornosti njihovog važenja, u svoj haotičnosti, traumatičnosti i okrutnosti, u umetničkom i problemskom pogledu ispostavlja se kao produktivno i otrežnjujuće, i upućuje na otvoreno suočavanje sa jednim od neospornih lica stvarnosti. Predstava „Mala“ prema tekstu Radoslava Pavlovića, drugi put postavljena na scenu Narodnog pozorišta u Nišu, govori u prilog otvorenosti za jednu nimalo dopadljivu dimenziju života i međuljudskih odnosa, ali svakako, ili nažalost, imanentnu njegovoj složenosti spram koje se možemo vrlo lako ogrešiti ako ne držimo što je moguće više do celine i njene pokretljivosti. Jasna suprostavljenost koju delo donosi je ona između nevinosti i neiskvarenosti oličenih u liku Milice, „Male“ (ulogu tumači glumica Marija Vidaković) i brutalnosti, agresije, svireposti, izvitoperenosti, čiji je glavni nosilac Miodrag , ljubavnik Miličine majke, čiji je lik sa naročitom reljefnošću i upečatljivošću predstavljen kroz kvalitetnu izvedbu Dejana Cicmilovića. Inicijacija u svet odraslih predstavljena je teatarskim sredstvima, kroz oštre dramske sukobe, verno duhu nemilosrdnosti i bespoštednosti, dosežući monstruozni krešendo u kome se bestijalno skrnave mladost, dobrota, čistota (nepočinstvo Miodraga nad Milicom), kao i naivno poverenje koje u razvoju lika Božidarke, Miličine majke (Ivana Nedović) poprima karakter patološke vezanosti.

Nasuprot svim pojednostavljenim odnosima prema pitanjima pravičnosti i moralnosti, lik Miše (Stefan Mladenović)  svedoči o sposobnosti za ljubav, lojalnost, pravičnost, postojanje kodeksa i kod profila ličnosti koju je „vaspitavala ulica“. Primećivanje koje se odnosi na postignuto prevazilaženje tretmana likova shodno oštroj polarizaciji pozitivnog i negativnog, i, zajedno s tim, na uspešno dočarano kretanje unutrašnjih protivrečnosti kroz koje se oglašava jedna ličnost, može se primeniti na jednu od najeefektnijih uloga, na lik policajca Žike Kurjaka, čiju je karikaturalnost i groteksnu mešavinu prljavštine i mizerije sa napuklom benignošću ubedljivo oživeo glumac Aleksandar Mihailović.

Sliku pulsirajućeg organizma nesreće, rasapa i očaja (o kome, naposletku, svedoče preživeli i okrenuti novom početku) dopunjuje disfunkcionalni par kog čine trgovac Stojan (Aleksandar Krstić) i Slavica (Jasminka Hodžić), čiji uzajamno udaljavanje i konflikt, paradoksalno, održavaju bolno, do izopačenja, krik gažene, deformisane, onečišćene ljubavi.

Poslednja predstava u takmičarskom programu prvog festivala „Teatar u tvrđavi“ donosi nam Nušića kakvog ne poznajemo. Predstava „Devetstopetnaesta – tragedija jednog naroda“ rađena je po istoimenom romanu Branislava Nušića u koprodukciji Kruševačkog i Niškog pozorišta i Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ Loznica. Ovaj Nušićev roman do sada nije igran u pozorištu. U njemu je prikazana istorija celog srpskog naroda, pa samim tim i Nušića u tom periodu, koji je zajedno sa narodom i vojskom bežao preko Albanije i Prokletija. To je jedna tamna priča vezana za period kada je izgubio sina.