Млинови у Хаџи Мијиној улици
Остале
Ево ме испод шешира
Кад Рус постане Србин
Млинови у Хаџи Мијиној улици
Виноградарске сеобе



           
ПРИЧЕ О СМЕДЕРЕВУ
др Славко Домазет

Млинови у Хаџи Мијиној улици 


Смедерево, 1930. године
   
Први млин у Смедереву био је у Хаџи Мијиној улици. Тако се у 19. веку
звала данашња Улица Др Јована Цвијића, која је после изградње млина
у њој понела надимак, који се и данас задржао, „Гарави сокак“. У тој
улици имао је кућу поп Аксентије и остало је сачувано сећање да је
имао лепе крушке – које су деца крала. Међу тим малим несташним
дечацима био је и Бранислав Нушић, у то време још увек Алкибијадес
Нуша. Млин је саграђен 1872. године и радио је до 1915. када је срушен
у аустријском бомбардовању Смедерева. Једна граната упућена са
банатске стране погодила је димњак, преполовила га, а саму зграду
толико оштетила да никада није обновљена. Млин је био задружна
(породична) својина Константиновића. Водио га је вероватно син
Јанаћија Константиновића „Џандара“, Душан (имао је три кћерке:
Даницу, Јелену и Надежду), који је завршио млинарску школу негде у
Банату.
Јанаћије Константиновић је био маркантна личност Смедерева у 19. и са
почетка 20. века. Поживео је 88 година (умро је за време окупације
1916. године) и оставио бројно потомство. Одевао се лепо, китњасто,
па су га звали „Џандар“, а његове млађе „Џандареви“.
Причало се да је био и строг, па је и то можда утицало на његов
надимак. Носио је полуцилиндар, био је мршав, средњег раста. Заслужан
је за Смедерево чији је био народни посланик 1888. године у време
пуштања у рад пруге Смедерево -Велика Плана. Подизање Кеја на Дунаву
је његово велико дело. Имао је обичај да у разговору каже: „Као
цвеће, босиљак мирише и када увене“. То му је била и као узречица.
На месту где је био млин за време Првог светског рата била је кланица
за војне потребе, као и коњушница.
Породица Константиновић купила је од Владимира Љотића, оца Димитрија
и Јакова – Јаше Љотића у центру Смедерева 25 ари земљишта са
приземном кућом и старим дудом („Карађорђев дуд“) 1868. године. То
имање се налазило тачно преко пута данашње зграде смедеревске
гимназије. Једини сведок прохујалог времена је стари дуд који је
законом заштићен и чији леви крак и данас о летњим данима даје дебео
хлад.
Други млин, у истој, тада Хаџи Мијиној подигнут је на самом почетку
од стране Јована – Ванка Коџаса 1893. године, тако да је то некада
била улица млинова и гара у Смедереву.