НОБЕЛОВЦИ ОТВАРАЈУ ПОЗОРИШНУ СЕЗОНУ СМЕДЕРЕВУ




Позоришна сезона 2014/2015. У Центру за културу Смедерево, почиње 2. октобра, извођењем представе “Нобеловци”, која је копродукција Јавних установа “Никшићко позориште” и “Захумље”.
Духовита мелодрама о томе како менталитет и медиокритет могу да угуше генија, рађена по тексту познатог црногорског драмског писца и сценаристе, магистра драматургије Обрада Ненезића, у режији еминентног црногорског редитеља Горана Булајића. У представи играју млади црногорски глумци: Ана Вучковић, Јован Кривокапић, Емир Ћатовић, Гордана Мићуновић и Петар Новаковић. Сценографију за представу урадила је Анка Гардашевић, костиме Јелена Ђукановић, а музику Рајко Кадовић.
Представа третира тематику каквом ће се убудуће све више бавити позоришни аутори и ствараоци и на модеран начин рефлектује однос традиционализма и савремених токова живота.


Аутор представе каже да су “Нобеловци” можда најфутуристичкији текст у Црној Гори. – “Некад су то за њега говорили и на Стеријином позорју приликом јавног читања, и Преглеју на глас у Љубљани и у Новој балканској драми. Додуше, то је било прије 6-7 година када је преведен на енглески и словеначки а објављен у Словенији, Америци и Србији. Али, то није било довољно да се наметне у Црној Гори, која и нема препознатљиву комедиографију, осим стереотипну која је на граници вица и треша, од које се јежи сваки иоле нормалан позоришни гледалац. Упорно имам осјећај да људи који примају плату од пореских обавезника да чувају и његују црногорску драматургију боје комедије, јер хтјели или не самим својим поступцима игнорисања црногорске комедије постају њени омиљени мотиви”, каже Обрад Ненезић и додаје: “Али брод од папира никад није отпловио даље од дна. И такви људи ће бити прошлост, а ево један драмски текст, комедија коју ја зовем духовита драма, ипак је опловио свијет прије него је стао на црногорске позоришне даске. Вјерујем чврсто, јер млада глумачка екипа, предвођена искусним кормиларом Гораном Булајићем има потребну енергију да ову причу приближи нашем гледаоцу, и урбаном и руралном. Ово је прича у којој се губе границе руралног и урбаног, зато је смјештена у Амстердаму. Такође, постдрамски редитељев приступ ме јако радује, јер ме изненадио са тим, а и дао мојем тексту још једну модерну димензију више. Ријеч робот је измишљена за потребе једног драмског текста, измислио је изванредни господин Чапек, који је био писац, а не научник. Имајући то у виду одувијек сам маштао да се бавим научном фантастиком, али ја нијесам био талентован да будем научник, али ми је остала машта за утјеху. Такође, истина је да се научничко достигнуће мог Мићка Мијчића које сам измаштао прије десетак година,а што је објављено већ на више језика, вјештачка кожа која реагује на електичне импулсе потпуно се подудара са открићем српског научника др Распоповића, творца бионичке руке… Мислим да је истина да ми умјетници исконски осјећамо неке ствари. Као Жил Верн, као сви велики умјетници од чијих мрвица ја живим, стварам и егзистирам.”
За редитеља предсатаве Горана Булајића, „Нобеловци“ су истински позоришни изазов. – “Прича која се екплицитно (у постмодернистичком смислу) бави овдашњим савременим животом и иронизирањем „традиционалних вриједности“. Без психологизирања писац нам је понудио стања, процес урушавања елементарних индивидуалних вриједности. Ову „духовиту драму“ смо обликовали стабилним колективним односом, са свијешћу да се најтежа дијагноза у театру успоставља кроз хумор и „преигравање“ као контрапункт. Артикулисана енергија изузетно младог глумачког ансамбла и укупна ликовност редуковане сцене омогућила нам велико задовољство игре и искрену потребу да са публиком подијелимо радост позоришног трагања”, каже Булајић.