OBRAZLOŽENjE ŽIRIJA O DODELI NUŠIĆEVE NAGRADE ZA ŽIVOTNO DELO GLUMCU KOMIČARU VLASTI VELISAVLjEVIĆU, DRAMSKOM UMETNIKU IZ BEOGRADA




Žiri u sastavu: Svetlana Bojković, dramska umetnica iz Beograda, predsednica, mr Tatjana Lazarević Milošević, profesor književnosti iz Smedereva i Svetozar Rapajić, profesor režije na Fakultetu dramskih umetnosti i  profesor glume na Prištinskom univerzitetu,  iz Beograda, na sednici održanoj u Beogradu 4. januara 2014. godine, jednoglasno je  odlučio  da  priznanje „NUŠIĆEVA  NAGRADA ZA ŽIVOTNO DELO  DELO GLUMCU KOMIČARU“ dodeli Vlasti Velisavljeviću,  dramskom umetniku  iz Beograda.

Umetnička ličnost Vlaste Velisavljevića predstavlja fenomen našeg, i ne samo našeg glumišta. Na daskama koje život znače proveo je ravno 75 godina. Da se neko toga setio, mogla je biti obeležena i godišnjica karijere, kakvu, koliko znamo, nijedan naš glumac nije ostvario, a ne verujemo ni da u širim razmerama postoje više takvih primera. Simbolično, i sam početak njegovog glumačkog postojanja vezan je za Nušića. Prvi put je na daske izašao 1938. godine u čuvenom „Rodinom pozorištu“ u Beogradu, koje je vodila Nušićeva ćerka Gita Predić-Nušić, kasniji osnivač i Pozorišta „Boško Buha“. U „Rodinom pozorištu“, koje je igralo predstave na sceni „Manjež“ Narodnog pozorišta, današnjem Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Vlasta je igrao u Nušićevim jednočinkama za decu, a pripremali su i „Put oko sveta“, čija premijera je otkazana zbog Nušićeve smrti. Ako izostavimo dramatične događaje njegove uzbudljive romaneskne biografije i ograničimo se samo na umetnički deo, podsetićemo se da je Vlasta bio student čuvene prve glumačke generacije, koju je vodio Mata Milošević,  na tek osnovanoj Akademiji za pozorišnu umetnost. Zatim je umetnička putanja vodila Vlastu u pozorišta u Mostaru i Tuzli, u Beogradsko dramsko pozorište i Jugoslovensko dramsko pozorište, čiji je sada počasni član.

Spisak glumačkih ostvarenja Vlaste Velisavljevića obuhvata neverovatan broj od preko 350 uloga u pozorištu, filmu i na televiziji. Pored svog matičnog  pozorišta igrao je, a igra i sada, u svim beogradskim pozorištima. Njegov repertoar obuhvata i veliku klasiku, od Šekspira do Maksima Gorkog i od Sterije do Nušića, ali i zamršene uloge iz zahtevnih savremenih komada naše i svetske dramaturgije. Sve te raznovrsne zadatke, i veće i manje, igrao je sa podjednakim uspehom. Ipak, ono po čemu ga najviše pamtimo, jesu mali biseri – upečatljive epizode, koje su ponekad ostajale u sećanju duže od nekih glavnih uloga. Vlasta je godinama postao pravi majstor da u nekoliko glumačkih poteza, diskretnih, ali živih, čitljivih i ubedljivih, naslika galeriju portreta malih ljudi, neprilagođenih okolnostima u koje ih je sudbina bacila, koji žive u sopstvenom svetu van realne norme, i zato, iako su duboko nesrećni, postaju i neodoljivo smešni. Time je Vlasta razvio jednu dragocenu boju u našem glumištu, koja je svojom tragikomičnošću naročito bila bliska likovima čehovljevskog rukopisa, s jedne strane iščašenim, a opet običnim, duboko nesrećnim, a istovremeno i ekscentričnim i komičnim. Najbolji primer toga su skorašnje Vlastine uloga, poput Firsa u Čehovljevom „Višnjiku“, ali i novijih uloga u Nušićevim komedijama, kao što je Tasa u „Sumnjivom licu“. Svoje osećanje života i scene, po kome se i u najnesrećnijim okolnostima pronalazi dragoceno zrnce humora, pretočio je u sopstvenu komičnu boju, koja je uvek na ivici, i zato je naročito bliska modernoj dramaturgiji i savremenom pogledu na svet.

Vlastin uzbudljiv život, pun uspona i padova, neverovatnih peripetija, zamršenih zapleta i neočekivanih preokreta, kao i njegova glumačka biografija, mogu se uporediti sa mešavinom žanrova, koja je ipak komplementarna. Ima tu i tragedije i komedije, i groteske i vodvilja, i satire i antidrame. Na sve to dolazi Nušićeva nagrada, kao kruna jedne bogate, dugotrajne i uzbudljive karijere, koja i dalje traje i još će trajati, jer, kao što je to i sam izjavljivao, Vlasta se ne osvrće na vreme iza sebe, nego ide napred, i živi radost u svakom detalju.

 

U Beogradu, 4. januara 2014.

 

Žiri:

Svetlana Bojković, predsednik

Svetozar Rapajić, član

mr Tatjana Lazarević Milošević, član