ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЖИРИЈА О ДОДЕЛИ НУШИЋЕВЕ НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО ГЛУМЦУ КОМИЧАРУ ВЛАСТИ ВЕЛИСАВЉЕВИЋУ, ДРАМСКОМ УМЕТНИКУ ИЗ БЕОГРАДА




Жири у саставу: Светлана Бојковић, драмска уметница из Београда, председница, мр Татјана Лазаревић Милошевић, професор књижевности из Смедерева и Светозар Рапајић, професор режије на Факултету драмских уметности и  професор глуме на Приштинском универзитету,  из Београда, на седници одржаној у Београду 4. јануара 2014. године, једногласно је  одлучио  да  признање „НУШИЋЕВА  НАГРАДА ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО  ДЕЛО ГЛУМЦУ КОМИЧАРУ“ додели Власти Велисављевићу,  драмском уметнику  из Београда.

Уметничка личност Власте Велисављевића представља феномен нашег, и не само нашег глумишта. На даскама које живот значе провео је равно 75 година. Да се неко тога сетио, могла је бити обележена и годишњица каријере, какву, колико знамо, ниједан наш глумац није остварио, а не верујемо ни да у ширим размерама постоје више таквих примера. Симболично, и сам почетак његовог глумачког постојања везан је за Нушића. Први пут је на даске изашао 1938. године у чувеном „Родином позоришту“ у Београду, које је водила Нушићева ћерка Гита Предић-Нушић, каснији оснивач и Позоришта „Бошко Буха“. У „Родином позоришту“, које је играло представе на сцени „Мањеж“ Народног позоришта, данашњем Југословенском драмском позоришту, Власта је играо у Нушићевим једночинкама за децу, а припремали су и „Пут око света“, чија премијера је отказана због Нушићеве смрти. Ако изоставимо драматичне догађаје његове узбудљиве романескне биографије и ограничимо се само на уметнички део, подсетићемо се да је Власта био студент чувене прве глумачке генерације, коју је водио Мата Милошевић,  на тек основаној Академији за позоришну уметност. Затим је уметничка путања водила Власту у позоришта у Мостару и Тузли, у Београдско драмско позориште и Југословенско драмско позориште, чији је сада почасни члан.

Списак глумачких остварења Власте Велисављевића обухвата невероватан број од преко 350 улога у позоришту, филму и на телевизији. Поред свог матичног  позоришта играо је, а игра и сада, у свим београдским позориштима. Његов репертоар обухвата и велику класику, од Шекспира до Максима Горког и од Стерије до Нушића, али и замршене улоге из захтевних савремених комада наше и светске драматургије. Све те разноврсне задатке, и веће и мање, играо је са подједнаким успехом. Ипак, оно по чему га највише памтимо, јесу мали бисери – упечатљиве епизоде, које су понекад остајале у сећању дуже од неких главних улога. Власта је годинама постао прави мајстор да у неколико глумачких потеза, дискретних, али живих, читљивих и убедљивих, наслика галерију портрета малих људи, неприлагођених околностима у које их је судбина бацила, који живе у сопственом свету ван реалне норме, и зато, иако су дубоко несрећни, постају и неодољиво смешни. Тиме је Власта развио једну драгоцену боју у нашем глумишту, која је својом трагикомичношћу нарочито била блиска ликовима чеховљевског рукописа, с једне стране ишчашеним, а опет обичним, дубоко несрећним, а истовремено и ексцентричним и комичним. Најбољи пример тога су скорашње Властине улога, попут Фирса у Чеховљевом „Вишњику“, али и новијих улога у Нушићевим комедијама, као што је Таса у „Сумњивом лицу“. Своје осећање живота и сцене, по коме се и у најнесрећнијим околностима проналази драгоцено зрнце хумора, преточио је у сопствену комичну боју, која је увек на ивици, и зато је нарочито блиска модерној драматургији и савременом погледу на свет.

Властин узбудљив живот, пун успона и падова, невероватних перипетија, замршених заплета и неочекиваних преокрета, као и његова глумачка биографија, могу се упоредити са мешавином жанрова, која је ипак комплементарна. Има ту и трагедије и комедије, и гротеске и водвиља, и сатире и антидраме. На све то долази Нушићева награда, као круна једне богате, дуготрајне и узбудљиве каријере, која и даље траје и још ће трајати, јер, као што је то и сам изјављивао, Власта се не осврће на време иза себе, него иде напред, и живи радост у сваком детаљу.

 

У Београду, 4. јануара 2014.

 

Жири:

Светлана Бојковић, председник

Светозар Рапајић, члан

мр Татјана Лазаревић Милошевић, члан