PARK (Teatar u Tvrđavi I)


Park_Maska_plakat_01

FESTIVAL TEATAR U TVRĐAVI I 2014. - KRETANjE

6. jul 2014.

Mali grad Smederevske tvrđave u 21.00 sat

Teatar Maska Bukurešt (Rumunija)

PARK 

THE PARK

 

Produkcija

Reditelj i pisac: Mihai Mălaimare

Produkcioni dizajner: Sanda Mitache

Muzika: Gabriel Bassarabescu

Koreograf: Mirela Siminiceanu

Tehnički direktor: Mihai Ceafalau

 

Glumci

Mr. Mitică, chess player: Sorin Dinculescu

Mr. Costică, chess player: Cosmin Creţu

Barbu Ştirbey, Romanian Prince: Bogdan Angelescu

Wilhelm Mayer, the gardener of the Imperial Court in Vienna: Mihai Mălaimare

The Mayor of Bucharest: Răzvan Teodorescu

The cavalry captain: George Pupăză

The wife of Prince Barbu Ştirbey: Ana Maria Ioniţă

The conductor: Alexandru Floroiu /Andrei Drăgulescu

The tuba player: Anamaria Pîslaru

The gypsy woman with flowers: Haricleea Bădescu

The gentleman: Nicolae Pungă

The lady: Dora Iftode

The maid: Alina Crăiţă

The soldier: Eugen Fetescu

The high school boy wearing glasses: Cristian NeacşuThe tall high school boy – Madalin Mladinovici

The high school girl with braids: Emilia Manea

The welder: Maximillian Nugnes

The crane operator: Aurel Sandu

The textile worker: Ioana Rufu

The driver: Oana Dragnea

The statue: Laura Dumitraşcu Duică

The park photographer: Robert Poiană

A child: Teodor Dinculescu

A child: Filip Pamacai

 

Predstava traje 90 minuta

Cena ulaznice 200 dinara

 

 

Predstava je  rađena po scenariju Mihai Mălaimare.

1779. godine Alexandru Ipsilanti je naredio izgradnju dve česme u Bukureštu, sa ciljem razvoja grada koji do tada nije imao javne česme. Jedna od njih je izgrađena na lokaciji budućeg parka, pored rezidencije Dumitru Siulgi-paše, visokog zvaničnika odgovornog za sve česme i fontane u gradu.

1852. godine, dok su parkovi još bili u fazi radova, postavljeno je 100 hrastovih

klupa koje su bile dužine oko 2 metara i imale su naslon.

Još dve godine će proći pre nego što je princ Barbu Știrbei otvorio park pod imenom Cișmigiu.

Park su posećivali ljudi obučeni po modi iz tog vremena koji su dolazili da slušaju lirske pesmame Antona Pana ili da uživaju u Bečkim  valcerima.

Od tog trenutka, emotivna priča počinje da se odvija stazama parka: priče

ljubavi, misterija, elegancija, vrlina i poroka.

 

 

1854, 1920, 1940, 1960, 1989 i 2013. su godine koje obeležavaju istoriju ovog parka, sa smislom za humor koji je tipičan za naše predstave. Predstava govori o parku, o gradu, o narodu, o zemlji.

Na kraju šetališta, neko praktičan i sa osećajem za komično, instalirao je kameru. Skoro pre jednog veka. I kamera je uredno beležila sva dešavanja u proteklom veku.

„Park“ nije ništa drugo nego proteklo vreme, prikaz svega što se tamo dešavalo. A, ako se pitate šta je to moglo biti tako uzbudljivo, mi imamo naše mišljenje o tome: nijedan pisac ne može da piše priče koje su zamršenije od samog života!

Kada smo počeli da radimo ovu predstavu bili smo pod utiskom da je naš park Cişmigiu. Onda smo shvatili da to može biti bilo koji park u Bukureštu, ili bilo gde drugde u Rumuniji. Sada, kada je podignuta zavesa, mi znamo da je ova predstava u stvari, o nama, o rumunskom životu i promenama do kojih je došlo u proteklih sto godina.

Park je lucidan pogled na prohujali vek rumunske istorije koji spaja komično i tragično u istoj meri da kada se  se smejemo osećamo ukus soli u našim

suzama. Jer to je ono što su Rumuni voleli. Posle svega, oni su ironično izvan bilo kakvog ograničenja, kao delikatan imaginarni poljubac. Ali razlike između nas izlaze na videlo posebno u uslovima tiranije. Tek pred tiranijom smeh postaje groteska, a plakanje – naš spas.

Park je ništa drugo nego ogledalo. Na žalost, ili možda na sreću, to nije lažno

ogledalo!

 

http://www.masca.ro/