POSTMODERNI KABARE DOBROG VOJNIKA ŠVEJKA (Teatar u Tvrđavi I)


Svejk_Sabac_plakat

FESTIVAL TEATAR U TVRĐAVI I 2014. – KRETANjE

7. jul 2014.

Mali grad Smederevske tvrđave u 21.00 sat

Šabačko pozorište

POSTMODERNI KABARE DOBROG VOJNIKA ŠVEJKA 

Po Jaroslavu Hašeku

Autor: Aleksandar Lukač

Režija: Aleksandar Lukač

Kostimograf: Selena Tomašević

Scenografija: Aleksandar Lukač

Kompozitor: Miroljub Aranđelović – Rasinski

Koreograf: Petar – Pjer Rajković

Graf. dizajn: Radovan Vučković

 

Uloge:

Švejk: Bogoljub Mitić

G-din Palivec: Zoran Karajić

G-đa Palivec: Deana Kostić

Narednik 1, Poručnik Dub: Ivan Tomašević

Narednik 2: Strahinja Barović

Kapelnik Kac: Ljubiša Barović

Poručnik Lukaš: Vladimir Milojević

G-đa Bluček: Aneta Tomašević

G-đa Buhanek: Sonja Milojević

Panji Kokoška – Papa Fridrih Treći, Radoznalac 1: Slobodan Petranović-Šarac

Bretšnajder, Doktor, Radoznalac 2: Siniša Maksimović

Solista 1, G-đa Bohunicki, Marek: Miloš Vojnović

Dirigent, Simulant 3: Lazar Maksić

Solista 3, G-đica Bluček: Ivana Jokić

Medicinska sestra, Jolanka: Ivana Terzić

Solista 4, G-đa Kokanji: Slađana Pajčić

Medicinska sestra, Eržike: Dragana Radojević

Medicinska sestra, Sonječka, G-đica Buhanek: Kristina Pajkić

G-đa Marek: Aleksandra Ristić

Simulant 1: Borivoj Božanić

Simulant 2: Duško Stevanović

Solista 2, Ludak, Vojnik: Veljko Eraković

Pijanista: Ivan Jovanović

 

Predstava traje 110 minuta

Cena ulaznice 200 dinara

 

Reč reditelja

Dobri vojnik Švejk i danas slovi kao jedan od najvažnijih antiratnih romana dvadesetog veka. Sledeći sudbinu svog, Češkog, naroda koji je bio slabo zainteresovan za Austrougarsku, Jaroslav Hašek je uspeo da stvori karakter dobrog vojnika Švejka kao paradigmu otpora jednoj imperiji. Specifičnost piščevog humora jeste u činjenici da taj otpor nije revolucionaran nego upravo obratno, naivno oduševljen austrougarskom vojnom mašinerijom. Dakle, osnovna poluga komedije je u ovom slučaju ta koja suočava jednu pretencioznu, nehumanu birokratiju sa logikom malog, naivnog čoveka koji sebe predstavlja kao idiota, mada čitalac zauvek ostaje zapitan koliko je to istina a koliko svesna taktika preživljavanja.

U adaptaciji koja se nalazi pred vama, mi smo se služili svim mogućim sredstvima improvizovanog pozorišta. Pokušali smo da sledimo pre svega duh Jaroslava Hašeka, dopunjavajući njegove anegdote sopstvenim, na žalost, brojnim iskustvima koja svedoče o apsurdnosti rata i ogromne globalne mašinerije koja taj rat pothranjuje.

Naravno, radnja predstave je smeštena u naivno pozorište Švejkovog kabarea, upravo zato što nam nije promaklo da i samo pozorište ume sebe da shvati previše ozbiljno kada se bavi ozbiljnim temama.

 

 

Aleksandar Lukač

Biografija

Diplomirao pozorišnu režiju na FDU Beograd. Kasnih osamdesetih godina bio je u središtu kontroverzi političkog teatra sa predstavama „Klasni Neprijatelj“ i „Tri sestre – sto godina posle“, koje su u produkciji Pozorišne trupe Pleksus Boris Piljnjak igrane na Sceni kod konja i u Zvezdara teatru. U istom periodu je

režirao u svim beogradskim i većini srpskih pozorišta.

Najznačajnije režije:

„Pivara“, „Selektor“ (Šabac), „Ruženje Naroda“, „1918“ (Kragujevac), „Vojcek“, „Klopka“ (Užice), „Markiza de Sad“ (Zaječar), „Vozovi polaze u zoru“ (Atelje 212), „Dnevnik mladog Lukača“ (JDP), „Veštice iz Salema“ (Narodno pozorište)…

1992. godine odlazi u Kanadu gde nastavlja studije i završava dve magistrature i započinje rad na doktoratu na temu političkog pozorišta. Na Univerzitetu York u Torontu predaje pozorišne nauke uključujući i pozorište Bertolda Brehta. U Kanadi nastavlja i sa rediteljskim radom.

Sa uspehom je, između ostalih, postavio predstave „Crna magija“ (M. Vulović), „Porodične priče“ (B. Srbljanović), „Medea pastiče“ (M. Vulović), „Kavkaski krug kredom“ (B. Breht). Predstava „Jelka kod Ivanovih“ (A. Vvedenski) je nominovana za najprestižniju kanadsku nagradu „Dora“. „Unicorn Horns“ (M. Major) je predstavljala Kanadu na Festivalu Ideja u Hong Kongu, a „Molijer“ (M. Bulgakov) je gostovao u Kijevu na Bulgakov festivalu. Trenutno sprema evropsku turneju predstave „Ivan protiv Ivana“ (adaptacija Gogoljeve novele) koja će, između ostalih, biti viđena i u Beogradu, Šapcu, Londonu i Moskvi.

Od 2006-te se redovno vraća u Srbiju gde u Užicu sa uspehom režira komade „Viktor ili deca na vlasti“ (R. Vitrak), „Došljaci“ (M. Uskoković/B. Dimitrijević) – pobednik Festivala Joakim Vujić 2007. godine, i sopstvenu adaptaciju Majstora i Margarite (M. Bulgakov). Sa velikim se zadovoljstvom, i režijom predstave „Bubnjevi u noći“, vraća u Šabac gde je i započeo svoju rediteljsku karijeru.

 

http://www.sabackopozoriste.rs/