Raskršće pred Zadužbinom

Fotografije

• Smederevo sada
• Smederevo nekada
   

Priče dr Slavka Domazeta

• Evo me ispod šešira
• Kad Rus postane Srbin
• Mlinovi u Hadži Mijinoj ulici
• Vinogradarske seobe

U Smederevu se davno ugasio
pucerski zanat. Puceri su bili majstori koji su pravili manžetne za
košulje, pa tvrde kragne koje su se nekada nosile. Jedan od tih
poznatih majstora, koji je zanat izučio u Pešti, bio je Dimitrije -
Mita Đorđević zvani „Stepanče“. Za razliku od drugih Smederevaca nosio
je bradu. I on je bio čest gost u „Matinoj“ kafani. Nosio se vrlo
elegantno, bio je besprekorno odeven, uvek sa štapom i šeširom. Kad bi
došao u kafanu, prvo bi skinuo šešir i onda se javio gazda Mati i s
otalim poznanicima – uz obavezan naklon. Kada bi ga poznanici upitali
gde si čika Mito, sledio je obavezan odgovor: – Evo me ispod šešira!
Imao je radnju u ulici Cara Dušana (današnja 16. oktobra).

Pošto bi radnju zatvorio i
večerao, dolazio je na veću čašu vina (zvala se „đurovača“) i kafu.
Imao je mesto za okruglim stolom i tu je sedo sa društvom, pijuckao i
ponešto mezetio. Jedne večeri sa drugog stola stiglo je pitanje dva
nepoznata mladića. – Čiko, gde stavljate bradu uveče kada legnete da
spavate?!
- Ne znam deco, ja legnem, zaspim i o bradi ne vodim računa! – bio je
odgovor. – Sutradan, rano izjutra došao je u kafanu mate Maksimovića
čika Mita. – Bre, Mato, da li znaš ko su ona dvojica mladića. Prebio
bi ih ovim štapom! Pitali su me sinoć gde mećem bradu kada legnem da
spavam i noćas nisam trenuo. Stalno sam motrio na bradu – koja je bila
čas na jorganu, čas ispod jorgana!