Приче о Смедереву
Остале
Ево ме испод шешира
Кад Рус постане Србин
Млинови у Хаџи Мијиној улици
Виноградарске сеобе



           
ПРИЧЕ О СМЕДЕРЕВУ
др Славко Домазет

Ево ме испод шешира 


Раскршће пред Задужбином
   
У Смедереву се давно угасио
пуцерски занат. Пуцери су били мајстори који су правили манжетне за
кошуље, па тврде крагне које су се некада носиле. Један од тих
познатих мајстора, који је занат изучио у Пешти, био је Димитрије -
Мита Ђорђевић звани „Степанче“. За разлику од других Смедереваца носио
је браду. И он је био чест гост у „Матиној“ кафани. Носио се врло
елегантно, био је беспрекорно одевен, увек са штапом и шеширом. Кад би
дошао у кафану, прво би скинуо шешир и онда се јавио газда Мати и с
оталим познаницима – уз обавезан наклон. Када би га познаници упитали
где си чика Мито, следио је обавезан одговор: – Ево ме испод шешира!
Имао је радњу у улици Цара Душана (данашња 16. октобра).
Пошто би радњу затворио и
вечерао, долазио је на већу чашу вина (звала се „ђуровача“) и кафу.
Имао је место за округлим столом и ту је седо са друштвом, пијуцкао и
понешто мезетио. Једне вечери са другог стола стигло је питање два
непозната младића. – Чико, где стављате браду увече када легнете да
спавате?!
- Не знам децо, ја легнем, заспим и о бради не водим рачуна! – био је
одговор. – Сутрадан, рано изјутра дошао је у кафану мате Максимовића
чика Мита. – Бре, Мато, да ли знаш ко су она двојица младића. Пребио
би их овим штапом! Питали су ме синоћ где мећем браду када легнем да
спавам и ноћас нисам тренуо. Стално сам мотрио на браду – која је била
час на јоргану, час испод јоргана!