ПРОПАГАНДА – СТВАРАЊЕ ЈАВНОГ МЊЕЊА




У среду, 22. октобра у оквиру понуде научно-образовног програма Центра за културу Смедерево одржаће се тематско вече са насловом „Пропаганда – стварање јавног мњења, поводом дела „Пропаганда“ Едварда Бернајса, аутора који важи за оснивача, програмског и идејног утемељитеља PR-а као делатности. Након кратког документарног филма, уследиће разговор са Владимиром Краковом, преводиоцем Бернајсове „Пропаганде“ на српски језик, али и афирмисаним писцем и рок музичарем. Програм почиње у 19 сати а улаз је слободан.

Тематизација дела „Пропаганда“ Едварда Бернајса везано је за једно од горућих питања савременог друштва и савремене цивилизације – за креирање и контролисање јавног мњења. Бернајсова „Пропаганда“ извршила је огроман утицај на политику, друштво, бизнис, културу 20. века, а данас, узевши у обзир ниво развоја постигнут у сфери деловања оријентисаног на односе са јавношћу и развој у области средстава комуникације, можемо констатовати да Бернајсов учинак само потврђује своју актуелност и виталност. Сам аутор 1928. године рећи ће да је сврха његовог дела да „објасни структуру механизма који контролише јавно мњење и да покаже како њима манипулише нарочити бранилац који тражи начин да креира јавно одобравање за одређену идеју или робу.“ Став да је манипулисање организованим навикама и мишљењима маса важан елеменат демократског друштва у основи је описа техника утицаја на јавност ради постизања политичких и пословних циљева, долажења до одобравајућих реакција у сфери друштвеног активизма, подстицања промена у систему образовања и у културном животу. Нарочити значај Бернајс придаје проучавању и познавању психологије маса. Пропаганда, као неопходан и легитиман чинилац одржавања система у стању функционалности, мора бити конципирана у складу са знањем о „јавној свести“ како би се она могла што успешније обликовати и придобити, каже Марко Цветковић, уредник научно-образовног програма Центра за културу Смедерево и модератор ове трибине.

„Утицајне групе и удружења, са малим бројем личности које их чине, указује Бернајс, стварају механизме помоћу којих демократије креирају групну свест и поједностављују масовно размишљање. Бернајс, дакле, одбацује виђења о демократским, узвишеним дометима „гласа народа“; за њега „глас народа изражава свест народа, а ту свест су начинили групни предводници којима народ верује и особе које се разумеју у манипулисање јавним мњењем. Оно се састоји од наслеђених предрасуда и симбола и клишеа и вербалних формула којима су их снабдели предводници“ – Из приказа Александра Гајића, истраживача на Институту за европске студије

“Бернајсово искрено и практично упутство за употребу пропаганде пружа пуно увида у начин функционисања неких од најмоћнијих и најутицајнијих институција савремене индустријске државе капиталистичких демократија” – Ноам Чомски
Да ли је Бернајс „амерички Гебелс“? Едвард Бернајс (1891-1995), нећак Сигмунда Фројда и „један од 100 најутицајнијих људи 20. Века“ по мишљењу аутора ББЦ-јевог документарца „Century of the Self“, аутор је двадесет важних књига о односима са јавношћу. Свој дуги животни и радни век провео је у тесним везама са Белом Кућом и најмоћнијим америчким корпорацијама. Од заслуга за улазак САД у Први светски рат стечених на месту пропагандисте тадашњег председника САД, до директне умешаности у обарање са власти демократски изабраног председника Гватемале, Јакопа Арбенца Гузмана, Бернајс је био први спин доктор и претеча технолога америчке власти попут Хенрија Кисинџера или Збигњева Бжежинског. Хронолошки, Бернајс на сцену ступа пре Јозефа Гебелса и остаје активан дуго након њега, са много дубљим и дуготрајнијим утицајем, а и сам Гебелс био је познавалац и поштовалац списа Едварда Бернајса.

 

Присутни на програму биће у прилици да купе књигу “Пропаганда” којој је посвећен разговор са преводиоцем.

 

Propaganda