ROĐENDAN GOSPODINA NUŠIĆA (31. Nušićevi dani)


rodjendan

31. NUŠIĆEVI DANI
Festivalski program

 

Petak, 11.april

Velika dvorana u 20:00 sati

 

OBRAĆANjE DUŠANA KOVAČEVIĆA, autora predstave

 

Zvezdara teatar Beograd

Dušan Kovačević

ROĐENDAN GOSPODINA NUŠIĆA

Režija: Nebojša Bradić

Scena: Mile Jeremić

Kostim: Marina Medenica

Muzika: Vlada Marković

Koreograf: Vera Obradović

Organizator: Dragiša Ćurguz

 

Uloge:

 

Branislav Nušić: Branislav Lečić

Spasoje: Dragan Petrović Pele

Boba: Tamara Dragičević

Kelner: Petar Benčina

Ljuba: Ivan Zarić

Kaća: Sandra Balaban

 

Orkestar: Milena Živadinović, Sanja Marković, Mia Kovačević

 

 

SREĆAN ROĐENDAN GOSPODINE NUŠIĆU!

 

Stotinu i pedeset godina je od rođenja Branislava Nušića.

Za vek i po od dana kada se veliki pisac rodio, našom zemljom, Srbijom,  prošla su dva svetska rata i nekoliko balkanskih, i sve bolesti kao pratnja hordi monstruoznih armija; prošle su generacije i generacije Srba u vojničkim, izbegličkim i pečalbarskim kolonama, prošlo je svo zlo ovog sveta.

I samo ponekad, neke godine, u predahu ratova, u danima kad je život imao vremena da učini i nešto lepo, pojavljivali bi se ljudi i njihovo delo vredno postojanja i trpljenja ovozemaljskih nevolja.

Branislav Nušić se rodio pre sto pedeset godina, i kao neki ljudi u njegovim komedijama, vaskrsava svake godine sve  vitalniji i življi nego u vreme kad se pričalo da je stvarno živ, kad su ga kao očigledno živog „sahranjivali” rečima i rečenicama ispisanim mastilom od žuči, uvredama da je njegovo „neozbiljno delo” samo zbir „lakih komedija”  i  -  što ga je posebno zabolelo:

„…Optužba da u mome humoru ima pogdekad i pornografije ( J. Skerlić, Istorija nove srpske književnosti, str. 426 ). Siromah Skerlić, on je ovu laž odneo na duši u grob”.

Ovako piše i jada se, ispoveda se i skoro plače, u pismu ćerki, Margiti, 1. marta 1924. godine.

Ovo dugo, teskobno i bolno iskreno pismo, može se čitati i kao Nušićev Literarni testament.

Postoje nekakvi pisani, ovozemaljski podaci da je Nušić napustio ovaj svet 1938. godine. Te priče su poprimile takvog maha da su mnogi poverovali u te glasine, pa se svake godine obeležava godišnjica njegovog odsustva iz svakodnevnog života, u kome je življi od svih koji ga pominju po toj godini odlaska na „onaj svet”.

Ovih dana, kad se obeležava sto pedeset godina od Nušićevog rođenja, on je prisutniji  u našem svakodnevnom životu i  pozorištima Srbije više nego u ono doba kad je bio „stvarno živ“.

O Branislavu Nušiću valja pričati samo kad se pominje njegov život, njegov rad i njegovo vreme rođenja, 1864. godina.

Da je rođen, to svi znamo.

A da je umro, u tu priču veruju samo nepismeni i ozbiljno neobrazovani ljudi.

Srećan rođendan,

Gospodine Nušiću!

 

Dušan Kovačević

U Beogradu, 10. marta, 2014.   

 

Više informacija: http://www.zvezdarateatar.rs/predstave/rodjendan.php