Vinogradarske seobe
Ostale
Evo me ispod šešira
Kad Rus postane Srbin
Mlinovi u Hadži Mijinoj ulici
Vinogradarske seobe



           
PRIČE O SMEDEREVU
dr Slavko Domazet

Vinogradarske seobe 


Panorama starog Smedereva
   
Smederevo je nekada, u miru, doživljavalo dve seobe. Jedna je bila s
proleća, negde aprila meseca, a druga s jeseni kada list počne da
žuti, a sunčevi zraci postanu slabiji. Seobničari su bili vinogradari,
ili tačnije stariji članovi njihovih porodica koji su odlazili sa
stvarima, obično taljigama na višemesečni boravak u prirodi. Jer,
vinogradi, a takvih je bilo na hiljade hektara, traže, kako su stari
govorili, stalnog slugu – počev od rezanja loze pa sve do berbe,
muljanja grožđa, pretakanja vina… Mnogi su vinogradari bili članovi
Smederevske vinogradarske zadruge, pa se briga oko grožđa završavala
predajom roda. Ali, i to je godinama išlo sve sporije, jer je članova
zadruge bilo sve više, pa se na predaju grožđa za vino – „kljuka“
čekalo i po više časova. Bela, kvalitetna „Smederevka“ pakovala se u
gajbice u početku, zatim u sandučiće i slala pod hitno na
zapadnoevropsko tržište. Skoro svi smederevski trgovci imali su
vinograd u koji su oni lično odlazili nedeljom, kad su im radnje bile
zatvorene i tada je priređivana za njih i goste prva svetkovina.
Pravio se vinogradarski ćevap. Recepata ima dosta, a ovde dajemo jedan
na osnovu starih priča i pisanja onih koji su bili na tim slavljima. U
vinogradu je obično od ranije postojala jama u kojoj se ćevap pekao.
Ona se očisti od pepela i nju se nanese dosta loze. Od nje se napravi
dobar žar, a u međuvremenu spreme ražnjevi na koje se natiče komadi
dve – tri vrste mesa (svinjskog, goveđeg, ovčijeg). Na ražnjeve se
stavljaju redom komadi od svake vrste mesa. Dok se okreće, meso se
polako premazuje projinim brašnom, sirćetom i zejtinom. Tako meso
dobija koricu i postaje sočno. Za to vreme neko ko je za to zadužen
sitno secka crni luk, pa papriku i pečenu turšiju. Tu se dodaje sitno
isečen krastavac i zejtin toliko da pokrije dno. Sve se to izmeša,
dobro protrese i pripremi za služenje uz reš pečeno meso.
Naravno, tu je prvo rakija, pa onda prvoklasno smederevsko vino, koje
se pije uz priču i pesmu. I to se ponavljalo nekoliko puta godišnje, s
tim što je bilo i drugih specijalno vinogradarskih jela koja su se
kuvala u vinogradarskim ćupovima.
Kada dođe jesen i započne berba, u varoš prijateljima i poznanicima
stizala je na poklon po korpa prvoklasnog grožđa. Bilo je tu
smederevke, afus-alija, drenka. A za zimu su vlasnici spremali
besprekorno čiste grozdove isečene na komadima loze, vezivali to u
takozvane „evenke“ i stavljale na hladno, prohladno mesto, obično na
tavan. Tako se grožđe održavalo u svežem stanju mesecima.


Memorandum Vinarske radnje Joce P. Nešića

Nešići su bili čuveni vinogradari u Smederevu. Još u 19. veku bili su
poznati van Smedereva.