VREME I PROLAZNOST U KULTURI BAROKA




U sredu, 19. novembra sa početkom u 18 sati i 30 minuta, održaće se program posvećen fenomenu vremena i prolaznosti u kulturi baroknog doba. Uz ilustrativni materijal vezan za dela likovne umetnosti baroka, dr Jelena Todorović, istoričar umetnosti, na predavanju „Vreme i prolaznost u kulturi baroka“  upoznaće publiku sa aspektima svog istraživanja, jedinstvenom ne samo u domaćem kulturnom i akademskom miljeu, već i u evropskom razmerama.Ona pokazuje da je čovek baroknog doba egzistirao razapet između osećaja prolaznosti i okrenutosti ka večnosti, da okupiranost neumitnim protokom vremena i krhkošću ljudskog postojanja obeležava senzibilitet koji je dolazio do izražaja u delima barokne umetnosti.

U okviru obrade pitanja odnosa baroknog doba prema fenomenu vremena zainteresovanima  će biti ukazano na stapanje predstava o vremenitosti sa predstavom o smrti, a poruka “MEMENTO MORI” („SETI SE SMRTI“) istaknuta je kao jedan od lajt motiva u ostvarenjima likovne umetnosti, ali i u poeziji. U okviru likovnog reperotoara baroka srešćemo se sa prikazima ogledala kao metafore vremena, ili kao oruđa vremena koje otkriva taštinu, sa vizuelizacijom vremenitosti i smrtnosti kroz prikaze peščanog sata, mehura od sapunice, skeleta, ruže. U bogatstvu istraživanja dr Jelene Todorović posvećenom odnosu baroknog čoveka prema fenomenu vremena značajano mesto zauzimaju i primeri iz poezije u kojoj je iskazan doživljaj čoveka kao „vlati u pustoši vremena“.

The_dance_to_the_music_of_time_c._1640

 

Tematizacija vremena kada je o baroku reč izražena je i u predstavama prirode koja kroz svoje mene svedoči o vremenskom dejstvu, a vizije idealizovanih arkadijskih predela bivaju u baroku osenčene dodirom prolaznosti i ruševnosti. U baroknoj estetici lepota pejzaža korespondira sa kontemplacijom propadljivosti, a čovekovo dostojanstvo i njegova svest o danku koji uzima vreme sliveni su u baroknim portretima.

U istraživanju kulture baroka nameće se kao relevantno i pitanje istorije i odnosa prema prošlosti, kako u svetovnom, tako i u religijskom kontekstu. Upečatljiva dela baroknog stvralaštva, kako ukazuje dr Jelena Todorović, svedoče o interesovanju umetnika za pokret koji je vezan za vremensku dimezniju, za zahvatanje trenutka naročite dramatičnosti ili metamorfoze. Najzad, barokno nasleđe nudi i odelotvorenja upućenosti ka bezvremenom, žudnje za večnošću. Kako tvrdi dr Todorović, doba baroka je doba paradoksa u kojem vreme i večnost nisu bile smatrane za konfrontirane suprotnosti, već „dvema stranama istog novčića“. Velika dostignuća umetnosti baroka vezana su za nastojanje da se vizionarski izrazi upravo taj momenat „krhke harmonije“.

Dr Jelena Todorović je predavač na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, gostujući predavač na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na Fakultetu vizuelnih umjetnosti u Podgorici, Univerzitetu UCL u Londonu, na Univerzitetu u Trstu i Katedri za scenski dizajn Univerziteta umetnosti u Beogradu. Autorka je knjiga „Entitet u senci, mapiranje moći i državni spektakl u Karlovačkoj mitropoliji“ i „O ogledalima, ružama i ništavilu“.

Moderator programa je Marko Cvetković, urednik naučno-obrazovnog programa Centra za kulturu Smederevo. Ulaz na program je slobodan.